30 јуна, 2023., у хотелу Мона Плаза у Београду, одржана је Друга национална конференција у Србији под насловом „Систем управљања кризама у Србији: улога организација цивилног друштва?“. Конференција је организована као део пројекта СМАРТ Балкан, финансиран од стране Министарства спољних послова Краљевине Норвешке. Конференција је презентовала могућности дискутовања о актуелним темама као и умрежавања организација цивилног друштва.
Конференцију је уводним обраћањем отворио државни секретар у Министарству спољних послова Краљевине Норвешке, господин, Ејвинд Вад Петерсон. “У демократији власт припада људима, а цивилно друштво делује као мост између грађана и владе. Власт би требало бити одговорна народу и цивилном друштву за своје поступке и осигурава да су интереси људи заштићени. Промовисањем транспарентности, одговорности и доброг управљања, цивилно друштво помаже да се спречи злоупотреба моћи и корупција. Норвешка је стога поносна што подржава цивилно друштво у Србији и на Западном Балкану кроз програм СМАРТ Балкан, који има финансијски оквир од око 17 милиона евра у периоду од четири године”.
На догађају уводно излагање је имао Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, господин Томислав Жигманов. Он је рекао “
Свесни важности цивилног друштва за развој и функционисање демократије, те улоге које организације цивилног друштва имају у артикулацији непосредних интересе грађана Влада Републике Србије креира политике у чијим припремама и спровођењу учествују и организације цивилног друштва. На тај начин желимо изградити партнерски однос између органа власти и ОЦД. Последњи корак у архитектури таквих односа јест оснивање Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва Владе Републике Србије, новог институционалног механизма за трајни и институционални оквир дијалога између институција власти и ОЦД-а, тела чије чланове у изборном процесу који је у току управо бирају ОЦД.“
Извршна директорица Центра за истраживање и креирање политика – ЦИКП је истакла да је пројекат СМАРТ Балкан фокусиран на унапређење способности организација цивилног друштва у циљу подстицања умрежавања и заједничких напора како би се донеле ефикасније промене политика, а с тиме и решења проблемима грађана и грађанки. У првој години имплементације, пројекат је доделио укупно 9.253.307,39 норвешких круна (НОК) у виду грантова за 31 српску организацију цивилног друштва, пружајући подршку разним иницијативама. „Највећа подршка до сада била је усмерена на услуге и иницијативе које омогућавају унапређење менталног здравља, превенцију насиља, реинтеграцију жртава насиља у друштво и учешће организација цивилног друштва у пружању услуга, креирању и спровођењу политика као и праћење имплементације политика. На овај начин одговарамо на потребе грађана и доприносимо стабилнијој и сигурнијој Србији и стабилном и сигурном Балкану“– рекла је Ристеска.
Недавни догађаји у Србији, укључујући масовне пуцњаве у основној школи у Београду и анонимне претње бомбама у региону, изазвали су забринутост грађана у погледу управљања. У том правцу, фокус овогодишње дискусије на Смарт Балкан конференцију била је улога организација цивилног друштва у управљању кризним ситуацијама. Панел дискусије окупиле су све релевантне актере и мобилизирале су их да комбинују своје ресурсе за ефикасно управљање кризама. Организације цивилног друштва (ОЦД) као важан актер који поседује знање и експертизу играју централну улогу у управљању кризама. Међутим, за државу је кључно да створи повољно окружење које олакшава сарадњу и максимизује утицај ОЦД у друштву. Смарт Балкан конференција је анализирала стратегије за јачање ових партнерстава.
Током конференције додељени су грантови за Националне интервенције за 11 организација цивилног друштва из Србије у износу од 5.547.765,37 НОК. Подржане организације реализоваће своје пројекте у периоду од приближно две године, бавећи се питањима у оквиру главних тематских области пројекта, безбедности и стабилности, и доброг управљања, укључујући ту родну равноправност и оснаживање жена, сузбијање насилног екстремизма међу младима, учешће грађана и развој заједнице, медијске писмености, реформу сектора безбедности и смањење ризика од катастрофа као и заштиту приватности и безбедност података.
